|
PREDSEDNIŠTVO
CENTRALNOG
KOMITETA
KOMUNISTA SRBIJE
PREDSEDNIŠTVO
CK KOMUNISTA SRBIJE, kao prilog TREĆEM SASTANKU KOMUNISTIČKIH
PARTIJA EVROPE, posvećenog problemima obrazovanja mladih u
kapitalizmu, kao i pitanju uspešnijeg suprotstavljanja
antikomunističkoj propagandi evropske desnice, daje sledeće
S
A O P Š T
E NJ E
1.
Problemi obrazovanja i vaspitanja mladih
u Srbiji
U poslednjih dvadesetak godina svedoci smo brojnih dramatičnih
promena u bivšim socijalističkim državama Evrope, uključujući i
promene u oblasti stručnog obrazovanja i vaspitanja mladih.
Promene su snažno zahvatile i Srbiju, kao i sve novonastale
države na prostorima bivše Socijalističke Federativne Republike
Jugoslavije (SFRJ).
Kao što je poznato, za vreme SFRJ u
obrazovanju se dosledno primenjivao poznati politički stav
komunista da čovek ne može biti slobodan, dostojanstven i
ravnopravan sa drugim ljudima ako nije obrazovan.
Zato je školovanje bilo besplatno i jednako dostupno svim
građanima. Jedna od najznačajnijih pozitivnih tekovina
pedesetogodišnje vlasti komunista
u Jugoslaviji, bio je upravo sistem obrazovanja,
koji je dao milione visoko i srednje obrazovanih kadrova,
što je bilo od ključnog značaja za ubrzani razvoj i prosperitet
SFRJ u svim oblastima života.
Nakon razbijanja SKJ i SFRJ,
početkom devedesetih godina prošloga veka, došlo je do krvavog
sleda događaja koji se slobodno mogu nazvati tragedijom.
Razbijena je jedna od prosperitetnih i cenjenih zemalja u svetu,
što je učinjeno krvavim građanskim bratoubilačkim ratom,
čiji rezultati su bile ogromne ljudske žrtve, materijalni
gubitci i stvaranje patuljastih državica na čijem čelu su
marionetske vlade koje služe interesima stranih sila. Ono što
možemo danas sa sigurnošći tvrditi, jeste činjenica da je
kontrarevolucionarni prevrat u SFRJ, koji je došao na talasima
separatizma, ekstremnog nacionalizma, kao i drugih oblika
antikomunizma, snažno podsticanih i podržavanih politički,
materijalno i vojno, od strane našeg glavnog antagoniste iz
metropole imperijalizma, doneo najveće dugoročne
negativne posledice upravo u oblasti obrazovanja i
vaspitanja mladih generacija.
U uslovima divljeg liberalnog kapitalizma,
kakav danas imamo u Srbiji, najznačajnije negativne
karakteristike stanja u oblasti obrazovanja su sledeće:
-Školovanje sve više i sve brže
postaje privilegija bogatih, čime se najsnažnije podstiče proces
raslojavanja na mali broj obrazovanih i bogatih i veliki broj
neškolovanih i siromašnih, kojima je namenjena uloga građana
nižeg reda;
-U proteklih 20 godina u Srbiji, kao i u
drugim bivšim republikama SFRJ, neprekidno traju negativna
politička i ekonomska kretanja. Srbiju je napustilo preko 50000
mladih visoko obrazovanih ljudi i preko 2000 naučnika i
istraživača čije školovanje su građani Srbije za vreme
socijalizma platili milijarde dolara, pri čemu odlazak
najstručnijih kadrova još uvek traje, iz čega najveću korist
izvlače najrazvijenije zapadne zemlje, koje besplatno dobijaju
stručne kadrove;
-Sistem društvenih i moralnih vrednosti, koji je
zasnovan na idejama liberalnog kapitalizma, nacionalizma,
klerikalizma, elitizma, odnosno na idejama antikomunizma,
podstiče socijalno, klasno, idejno, nacionalno i religijsko
raslojavanje, što Srbiju čini sve više konfliktnim društvima;
-U uslovima satanizacije komunista i
njihove totalne medijske blokade, mladi ljudi su
izloženi indoktrinaciji i snažnoj antikomunističkoj propagandi,
koja se sistematski sprovodi u srednjim školama, na
univerzitetima i putem sredstava javnog informisanja.
Krivotvori se istorijska prošlost vezana za Drugi svetski
rat, u okviru čega se saradnici okupatora proglašavaju za
antifašiste i oslobodioce, a uloga Narodnooslobodilačkog pokreta
Jugoslavije, koji su predvodili komunisti, se marginalizuje.
Poništavaju se sva pozitivna dostignuća i obeležja perioda
socijalizma, komunizam se proglašava totalitarnom ideologijom,
pa čak se pokušava izjednačiti sa fašizmom;
-Značajan broj mladih ljudi naseda pričama
kako u kapitalizmu imaju šansu da se obogate, pri čemu mladi
često nisu svesni da to može poći za rukom samo malom broju
ljudi, najčešće na nelegalan i nezakonit način, dok je većina
eksploatisana i ponižavana od strane novopečenih
kapitalista-tajkuna;
-U tako nepovoljnim društvenim okolnostima,
komunističke partije u Srbiji se suočavaju sa velikim teškoćama
pri pokušaju da uključe mlade ljude u klasnu borbu za
pravednije društvo i istinski društveni progres, koji bi bio u
interesu većine građana;
-Jedan od najvećih problema komunista je u
tome što,
nažalost, komunističke i radničke partije u Srbiji još uvek
deluju razjedinjeno. Partije optužuju jedna drugu za greške iz
prošlosti i spore se oko nekih značajnih događaja i uloge
istaknutih ličnosti u tim događajima, umesto da se ujedine i
okrenu aktuelnim zadatcima komunista vezanih za sadašnjost i
neposrednu budućnost.
ŠTA I KAKO DALJE ?
Komunistima ostaje da nastave
mukotrpnu i dugotrajnu klasnu političku borbu u svakoj radnoj i
društvenoj sredini, da mobilišu i uključuju u akciju što više
mladih ljudi, koji po svojoj socijalnoj pripadnosti i idejnom
opredeljenju gravitiraju komunistima, u cilju stvaranja boljih
zakonskih i materijalnih uslova za njihovo stručno obrazovanje,
odnosno zalaganje komunista da školovanje opet bude besplatno i
jednako dostupno svim slojevima društva.
Da bi komunističke i radničke partije Evrope
otvorile i intenzivirale proces kadrovske obnove svojih redova,
pre svega mladim ljudima, moraju dati apsolutni prioritet
pitanju
komunističkog vaspitanja mladih generacija i njihovog
osposobljavanja za klasnu borbu.
Da bi se ostvario značajniji napredak u ovom
delikatnom poslu, komunisti moraju koordinirati i ujediniti
svoje napore, stalno tragati i pronalaziti najbolje odgovore na
pitanja koja nameće savremeni život i ubrzani razvoj prirodnih
nauka, posebno u tehničko-tehnološkoj oblasti, kao i njihov
uticaj na promene u oblasti modernizacije proizvodnih procesa,
ekonomskih, socijalnih i političkih odnosa, a naročito na
promene socijalne strukture i položaja RADNIČKE KLASE u društvu.
Na kraju ističemo da se imperativno nameće potreba
što čvršćeg akcionog povezivanja svih komunističkih i radničkih
partija Evrope, kao i ujedinjenje svih komunističkih i radničkih
partija u Srbiji, na čemu insistira partija
“KOMUNISTI
SRBIJE”.
Za takav naš stav, koji za sada ne prihvata nekoliko drugih
komunističkih i radničkih partija Srbije, neophodna nam je
politička i svaka druga podrška i pomoć komunističkih i
radničkih partija Evrope.
2. O suprotstavljanju antikomunističkoj propagandi
Antikomunistička propaganda, koju danas vodi svetska i evropska
desnica, uz otvorenu ili prikrivenu podršku pseudolevice, kao i
drugih antikomunističkih snaga, sve je agresivnija i obuhvatnija.
U isto vreme, suprotstavljanje komunista takvoj propagandi i po
snazi i po organizovanosti još uvek je ispod potrebnog nivoa.
Negativne posledice takvog razvoja događaja su očigledne,
naročito u bivšim socijalističkim državama Evrope.
Buržoaski teoretičari, kao i svi ostali
antikomunisti, iako zatečeni naglom promenom odnosa snaga u
Evropi na štetu socijalizma, likujući dokazuju kako je eto život
pokazao da je komunizam nazadna utopija, a da je liberalni
kapitalizam, zasnovan na apsolutnoj dominaciji privatne svojine
bez ograničenja, sistem društveno-ekonomskih i političkih odnosa
za sva vremena i da označava kraj političke istorije ?! Reč je
zapravo o nenaučnoj, anticivilizacijskoj i prljavoj raboti koju
sprovode buržoaski teoretičari, koji u tome imaju pomoć i jednog
broja nekadašnjih teoretičara socijalizma, koji su navodno
shvatili svoje
“zablude”,
prešli na suprotnu stranu i tako opet
“prodaju
veru za večeru”.
To može biti samo dokaz da je hipokrizija jednog dela naučnika,
među kojima ima i bivših
“Marksista”
prekoračila
“dozvoljenu”
granicu. Bez obzira na ispoljene slabosti, greške i
nedoslednosti u izgradnji socijalizma u bivšim
socijalističkim državama Evrope,
komunisti nemaju nikakvog razloga da sumnjaju u superijornost
komunističkih ideja. Zato je istorijska obaveza komunista, prema
eksploatisanim i poniženim slojevima društva, kao i prema
čitavom progresivnom čovečanstvu, da NASTAVE I
INTENZIVIRAJU KLASNU BORBU, primerenu savremenim uslovima
u svetu i u svakoj pojedinačnoj zemlji, ZA PRAVEDNO BESKLASNO
KOMUNISTIČKO DRUŠTVO. Doslednošću i upornošću u klasnoj
borbi, komunisti moraju sprečiti nastojanje antikomunista,
da demagogijom o navodnim ljudskim pravima i pričama kako više
nema podele na levicu i desnicu, zamute jasnu liniju
idejnog razgraničenja između istinske komunističko-radničke
levice i svih drugih ideologija koje su, manje ili više, na
antikomunističkim pozicijama. Pored nastojanja da
se dovedu u pitanje osnovne postavke Marksizma-Lenjinizma, kao
naučnog metoda o klasnoj borbi i dijalektičkim principima o
razvoju društvenih odnosa, ostrašćena evropska desnica, služeći
se neistinama i poluistinama, nastoji dokazati kako su komunisti
krivi i za sva zla ovoga sveta. Suprotstavljajući se propagandi
desnice, komunisti moraju stalno usavršavati
sopstvenu strategiju i taktiku borbe protiv nosilaca svih
pojavnih oblika antikomunizma. Kao što desnica
organizovano i agresivno vodi antikomunističku propagandu, tako
bi i komunističke i radničke partije Evrope trebalo
koordinirano i argumentovano da se suprotstave
antikomunistima. Ovo tim pre, što komunisti imaju
obilje argumenata o porobljivačkoj i zločinačkoj politici
desnice, koja se sprovodi u ime
“demokratizacije”čovečanstva,
ljudskih
“prava”
i borbe protiv terorizma,
a zapravo se radi o političkom, ekonomskom i vojnom
podčinjavanju i porobljavanju čovečanstva, naročito malih i
nerazvijenih zemalja, u okviru čega se ne preza ni od različitih
oblika terora i zločina, koji za sada ostaju nekažnjeni.
Povremena saopštenja komunističkih i radničkih partija, u kojima
se demantuju neistine i poluistine o navodnim nedelima komunista,
iako korisna nisu dovoljna da značajnije neutrališu štetne
posledice antikomunističke propagande u široj javnosti evropskih
zemalja i sveta. Zato, suprotstavljajući se agresivnoj
propagandi desnice, komunisti treba da argumentovano
dokazuju da su nedela i zločini, koji su rezultat vekovne
agresivne, pljačkaške i zločinačke politike imperijalističkih
sila koji traju do danas, stostruko veći od nedela koje su
pravili komunisti, a koja su došla kao posledica povremene
neselektivne primene principa revolucionarne pravde, što se
događalo u vreme oslobodilačkih i antikolonijalnih ratova i
socijalističkih revolucija, za vreme antifašističkih i
oslobodilačkih ratova, kao i u cilju odbrane socijalizma i
tekovina revolucije od spoljnjih intervencija ili unutrašnjih
kontrarevolucija. Negativne posledice
kontrarevolucionarnog prevrata i antikomunističke propagande na
stanje u Srbiji, kao i u svim drugim republikama iz perioda SFRJ,
su višestruke i poržavajuće. Komunist su potisnuti sa javne
političke scene, nema ih u parlamentima ovih država, a najčešće
ni u lokalnim organima vlasti. Sve se to dešava pod
snažnim političkim, ekonomskim i vojnim pritiscima SAD i vodećih
zemalja EU, koje se zvanično deklarišu kao demokratske i
antifašističke države, a u praksi tolerišu pa čak, zaslepljene
antikomunizmom, na direktan ili posredan i prikriven način
podstiču revanšističke fašističke snage ?! Najkraće
rečeno, u svim bivšim republikama SFRJ sprovodi se sistematska i
temeljna antikomunistička propaganda, briše se gotovo sve što je
bilo slobodarsko, antifašističko i socijalističko. Koristeći se
poluistinama i neistinama krivotvori se novija istorija u cilju
prikazivanja komunista u negativnom svetlu, poništavaju se sva
pozitivna dostignuća perioda socijalizma, rehabilituju se
saradnici fašističkih okupatora, ruše se spomenici koji
svedoče o slavnoj Narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj
revoluciji, menjaju se nazivi ulica koje su nosile imena
Narodnih heroja Jugoslavije, SSSR-a i drugih zaslužnih građana
koji se dovode u vezu sa komunistima, mladim ljudima se
forsirano nameće izvrnuti sistem moralnih i društvenih vrednosti
suprotan socijalističkom moralu. U uslovima opstdnutosti većine
stanovništva egzistencijalnim problemima, razvija se podanički
mentalitet kod građana, što ima za posledicu opadanje moralne
snage, samopouzdanja, entuzijazma i dostojanstva Naroda i Države,
Srbiji kao suverenoj državi se nasilno oduzima deo teritorije,
ona je godinama izložena snažnim ekonomskim sankcijama,
tehnološkom zaostajanju, padu proizvodnje, nezaposlenosti,
pljačkaškoj privatizaciji i kriminalizaciji, sve većoj upotrebi
droge među mladima, sve češćim pojavama agresivnog ponašanja i
mnogim drugim patološkim pojavama u društvu. Sve su to negativne
posledice snažne antikomunističke propagande, razbijanja SFRJ i
rušenja sistema moralnih i društvenih vrednosti na kojima je ta
država decenijama uspešno funkcionisala i razvijala se. U svetlu
izloženih problema i njihovog rešavanja, pred komunističkim i
radnčkim partijama Srbije se nalaze dva urgentna i najznačajnija
zadatka:
A..
Zajedničkim naporima prevazići idejne i političke razlike,
napraviti JEDINSTVENU IDEJNU PLATFORMU i tako otvoriti put ka
ujedinjenju svih komunista u Srbiji;
B.
Ujedinjeni probiti medijsku blokadu, izaći
na javnu političku scenu i za početak osvojiti, najmanje,
poziciju korektivnog faktora u društvu, što će biti i najbolji
put i način za postepeno neutralisanje negativnih posledica
antikomunističke propagande. Razjedinjeni imamo znatno manje
šanse za uspeh.
Beograd,
20.
maja
2008 godine.
Član
Predsedništva CK KS
Svetozar
Markanović
|
